Filip Višnjić (1767 – 1834) je jedan od najpoznatijih srpskih guslara i tvorac srpskih narodnih pesama. Vid je izgubio još kao dete usled velikih boginja. Kao profesionalni pevač i guslar obilazio je razna mesta širom tadašnjeg Osmanlijskog carstva, dok je po selima i manastirima pevao srpskom narodu na turskim dvorovima je imao drugačiji repertoar. Iza sebe je ostavio veliko bogatstvo u pesmama. Umro je u selu Grk koje kasnije u njegovu čast menja ime u Višnjićevo.
Helen Keler (1880 – 1968) američki pisac i pedagog svoj vid i sluh je izgubila pre kraja druge godine života nakon teške boleseti, dok su druga deca učila da govore ona je živela u sopstvenoj tišini i tami, gluvonemoslepa. Kako je rasla, uz veliko strpljenje njene okoline, sve više je pokazivala svoju želju za sticanjem znanja, pa je tako pisala dugačka pisma Brajevom azbukom, završila gimnaziju a kasnije i književnost i istoriju. Objavila je nekoliko knjiga, vozila bicikl, jahala, plivala i jedrila. Ceo život je posvetila pomaganju gluvonemoslepim osobama.
Horhe Luis Borhes (1899 – 1986) argentinski pisac i jedan je od najplodnijih pisaca fikcije u kratkim pričama, imao je progresivan gubitak vida kada je konačno u 55 godini doživeo totalno slepilo. Naučnici su sugerisali da mu je upravo njegovo progresivno slepilo pomoglo da stvori maštu kroz inovativne književne simbole. Njegovi radovi su prevedeni na sve svetske jezike, a i on sam je tečno govorio nekoliko stranih jezika.
Luj Braj (1809 – 1852) bio je francuski učitelj i tvorac azbuke za slepe nazvane po njemu „Brajevo pismo“. Povredivši oko u očevoj radionici, a kasnije i infekcije drugog oka, ostao je slep sa 3 godine. Sa svojih 13 godina izmislio je sistem čitanja i pisanja uz pomoć reljefnih tačaka koji se i dan danas koristi u pisanoj komunikaciji slepih osoba. Umire u Parizu od tuberkuloze i kao istaknuti građanin sahranjen je u Pantenonu.
Ešref Armagan (1953 – ) je slepi slikar turskog porekla, živi i stvara u Instanbulu. Već 35 godina slika uljanim bojama. Prilikom stvaranja svojih dela zahteva potpunu tišinu, koristeći prste nanosi jednu boju na platno i čeka da se osuši da bi naneo novu. Imao je više od 20 izložbi ne samo u Turskoj, već i u Italiji, Kini, Holandiji i Češkoj. Kompanija Volvo ga je 2009. angažovala da napravi crtež njihovog novog modela S60, a crtež je kasnije prodat za 3.000 dolara.
Erik Vehenmajer (1968 – ) avanturista, atletičar, autor, aktivista, motivacioni govornik i prva slepa osoba koja je osvojila vrh Mont Everesta, a zbog čega se pojavio na naslovnoj strani magazina Time. Usled bolesti dijagnostifikovano mu je buduće slepilo već u najmlađem dobu, a koje će mu se javiti u ranim tinejdžerskim godinama. O njegovom životu snimljeno je nekoliko emisija i dokumentarinh filmova. Krilatica njegove neprofitne organizacije, koja pomažu ljudima da prevaziđu svoje slabosti i da se sa uspehom bore protiv izazova, je „Ono što je u tebi je jače od onoga što je pred tobom.“
Andrea Boćeli (1958 – ) svetski poznati italijanski operski pevač koji je usled bolesti izgubio vid u potpunosti sa svojih 12 godina. Dobitnik je mnogih priznanja, snimio 15 solo albuma, 7 opera i prodao preko 75 miliona primeraka. Za njega je Selin Dion rekla „Ako bi Bog imao pevački glas, morao bi da zvuči kao Anrea Boćeli.“
